На Свечаној академији поводом Дана општине Љиг додељена су највиша општинска признања.
Звање „Почасни грађанин“ постхумно додељено хероју I светског рата пуковнику Живојину Бацићу.
Добитник највишег општинског признања Плакете „Ђак каплар“ је пензионисани свештеник Гојко Терзић.
У програму су учествовали малишани из Предшколске установе „Каја“, млађе секције Културно-уметничког друштва “Љиг”, глумци Љубомир Бандовић и Бошко Пулетић.
„Ово је дан када се пре свега сећамо Колубарске битке као једног од највећих војничких преокрета у историји ратовања, који се и данас изучава на свим значајним војним академијама у свету, а који се великим делом одиграо на простору данашње општине Љиг. Сећамо се наших предака којима је слобода била најсветлији идеал“, обратио се присутнима председник Привременог органа Општине Љиг Миломир Старчевић.
Говорећи о плановима за будућност, Старчевић је рекао да су они велики, али не и недостижни, наглашавајући да је дубоко уверен да свако од нас жели да на наш град и наша општина буду лепше и уређеније место за живот.
„Очекује нас много посла: реконструкције Дома здравља и Вртића, завршетак Дома културе, наставак изградње путне инфраструктуре, као и реализација других пројеката од општег интереса. Нека нам славно дело наших предака буде узор, путоказ и надахнуће за неке наше мале и велике победе којима ћемо себи и генерацијама које долазе оставити могућност да остану овде и стварају своје породице“, истакао је у свом говору Миломир Старчевић
Као и сваке године, Општина Љиг наградила је најуспешније појединце.
Основци Љубица Каргановић, Радоје Радовановић и Богдан Марић носиоци су „Вукове Дипломе“, док је су звање „Вуковца“ међу средњошколцима заслужили Неда Јанковић, Анђела Митровић, Матеја Петровић и Јелена Ђорђевић. Богдан Марић и Неда Јанковић добитници су признања „Ђак генерације“.
Диплому „Ђак каплар“ добили су:
По завршетку одбојкашке каријере, Марко је одлучио да остане у родном месту и пре 14 година основао радњу чија је основна делатност израда осливака од сивог лива и свих врста челика.
Породични бизнис Симића је један од најбољих примера како се добрим планом, стврпљивим радом и пре свега поштеним односом према запосленима, сарадницима, пословним пријатељима и локалној заједници стиче поверење и долази до успеха.
Небројено пута „Ливница „Симић“ помагала је рад и функционисање Одбојкашког клуба „Спартак“ и учествовала у бројним хуманитарним активностима које су организоване на подручју наше општине.
Њено газдинство бави се прерадом млека. Мини-млекара „Миловановић“постепено је напредовала и повећавала капацитете, да би данас на дневном нивоу прерађивала око 1000 литара млека, откупљујући га од девет мањих приозвођача из Ивановаца, Бранчића, Козеља, Пољаница и Белановице. Поред чињенице да је у питању породични бизнис, газдинство има шест запослених радника.
Неда је великим трудом и радом кроз четворогодишње школовање остварила резултате који су јој донели звање „Ђак генерације“. Њен успех представља својеврсно признање и за љишку Средњу школу коју је похађала.
На IX Фудокан светском првенству у категорији КАТА ИККАИДО 13-годишњи Љижанин Виктор Ускоковић освојио је златну медаљу.
Виктор је на најбољи могући начин представио нашу земљу и нашу средину, a титула светског првака доноси му и личну сатисфакцију за огроман труд који је показао тренирајући карате. На шампионату одржаном претходног викенда у новобеоградском Спортском центру „Ранко Жеравица“ учествовало више од 60 земаља света. Фудокан је аначе стил каратеа, четврти у свету по бројности и вежбању и заступљен је на свих пет континената.
Највише општинско признање, Плакету „Ђак каплар“ добио је пензионисани свештеник Гојко Терзић.
У образложењу предлога за доделу Плакете, између осталог стоји:
„Цветановачки свештеник, који је на службу у ово село стигао пре три деценије, врло брзо је својом непосредношћу и искреношћу прирастао за срца парохијана. У световном животу себе је увек видео као једног од оних са којима дели све што чини свакодневицу обичнг човека, док је у цркви био неприкосновени ауторитет, како за људе који су ту дошли да потраже духовну радост или утеху, тако и за свештенике, владике и друге посленике Цркве Христове..
Народ је врло брзо увидео да је у оцу Гојку добио дар од Бога, па је он врло постао и до дана данашњег остао „наш Гојко“. Тадашња Шабачко-ваљевска епархија добила је, између осталог, једног од најбољих појаца СПЦ.
Истински мисионар вере Христове и истовремено узоран супруг, отац, деда, Србин… човек.“
