| Традиционална манифестација "Косидба на Рајцу" обележена је од 17-19. јула 2015. године на планини Рајац по 43.пут. Препознајући значај очувања традиције и обичаја којим се промовише заједнички рад, пријатљство, организација и слога кроз манифестацију која окупља на овом месту косце из целог света, овогодишњу "Косидбу на Рајцу", својим присуством, увеличао је изасланик председника Владе Републике Србије министар Гашић, који је својим првим откосом отворио такмичење. |
 |
Приредба почиње обичајем да ђидија косу откује онолико пута колико је до тада манифестација одржано. Потом дефиле косача стиже на ливаду, а пре такмичења традиционално се приређује ревијално кошење траве.
У току године у свету се организује око 50 такмичења у ручном кошењу траве. Негде је то само такмичење, а негде масовне туристичке манифестације. Поред балканских земаља, највише косачких такмичења одржава се у Енглеској, Канади, Аустрији и Словачкој.
Према расположивим подацима националних туристичких организација, по броју учесника, а пре свега по броју посетилаца, Косидба на Рајцу је апсолутно највећа манифестација овог типа на свету.
Косидба на Рајцу је туристичка манифестација која симболично представља мобу и свечан завршетак кошења планинских ливада.
Планинским ливадама Рајца, уз традиционални културно-уметнички програм, народно посело и изложбу пољопривредне механизације, окупило је и ове године од 17. до 19. јула госте из читавог света.
Такмичари су се надметали у кошењу планинске траве. Косачи су у народној ношњи, са сламеним шеширима и извезеном, шареном торбом на рамену. Само такмичење је прилика да учесници покажу своју вештину. Највештији се брзо издвоје. Они мање вешти их кришом посматрају, краду им занат… на крају косидбе највештијег, а обично и најизгледнијег, по ношњи, стасу и песми проглашавају за Ђидију или Козбашу. На следећој Косидби он је тај који предводи косаче.
На дан Косидбе, ујутру око девет сати, почиње окупљање учесника мобе. У живописним народним ношњама су косачи, водоноше, домаћице, трубачи и певачи.
Уз звук трубе, одигра се Ђидијско коло, отпева косачка песма:
„Ој, косачи, где ћемо на мобу,
Ил’ на Рајац ил на Добру воду…
А потом поворка у свечаном дефилеу крене према врху планине до ливаде где се одржава косидба.
Косачи, у летњим народним ношњама, заузимају своје место, сложно и снажно замахују косама које фијучу и режу тврду планинску траву. Водоноше су ту да косачима утоле жеђ, водом из тестија, донесеном са хладних планинских извора.
Из бардака се служи овдашња, надалеко чувена препеченица, којом се коса крепе, од ње се добија снага и боље коси, а мање пије вода за време тешког рада на петровданским жегама.
Мирис свежих откоса меша се са мирисом косачког ручка који на кошевини постављају домаћице – ручконоше.
По завршетку косидбе, ливадама продефилује и модерна пољопривредна механизација. А онда се сви окупе око позорнице да поздраве најбоље косаче и да још једном одмере Ђидију који ће повести наредну Косидбу…
У сточарским крајевима један од најважнијих послова је косидба. У стара времена летина се прикупљала уз помоћ моба, када би се косачи окупљали једни код других и заједнички обављли важан и тежак посао. Колики је значај косидба имала говори и то да се почетак, а посебно крај претварао у праву светковину. Најпознатија и најстарија је, свакако, Косидба на Рајцу.
Прво такмичење косача на Рајцу се одржало када и први народни вашар, далеке 1892. године. Тек много касније 1965. и 1967. јавља се идеја и Косидба на Рајцу постаје туристичка манифестација.
У овим крајевима обичај је био да се косидба на мобу завршава до Петровдана 12. јула, а Косидба на Рајцу, која представља симболичан и свечан завршетак, одржава се увек прве недеље после Петровдана.
Стари обичај косидбе и такмичење најбољих косаца на планинским ливадама Рајца, уз традиционални културно-уметнички програм, народно прело и изложбу пољопривредне механизације, окупљају сваке године десетине хиљада посетилаца.
Косидба није само пуко такмичење косача, већ приказ традиције, почев од окупљања косача, трубача, здравичара, водоноша, одласка на косидбу, косацког ручка на трави.
Овакав скуп није представљао само завршетак једног важног посла, већ и прилику да се сретну угледни домаћини, уговоре послови. Младе девојке и момци су имали прилику да буду виђени, ашикују, па и свадбу уговоре.
Најмлађима је био излет за памћење.
Смотра има међународни карактер, а до сада су учествовали косци из Велике Британије, Исланда, Румуније, Русије, Холандије, Мађарске, Норвешке… Сваке године учествују најбољи косци из Словеније, Републике Српске и Црне Горе. Изворне играчке и певачке групе из околних села су у народним ношњама, а ручак од традиционалних јела се служи на ћилимима и белим чаршафима.
Поделите ову вест
